Dr med. Rodoljub Živadinović,

Količina, kvalitet i raspored zimske zalihe hrane imaju veliki uticaj na prezimljavanje. I nauka i praksa su definitivno pokazale da zalihe meda moraju biti prirodne, obilne i dobro raspoređene, sa dovoljno perge na bar 2-3 rama. Apsolutni minimum zaliha početkom novembra ne sme biti ispod 20 kg, a najsigurnije je da se kreće od 25-30 kg meda, kada ne treba razmišljati ni o bilo kakvom prolećnom stimulativnom prihranjivanju. Farrar (1966) je za južne predele SAD-a preporučivao minimum od 27 kg meda za celo zimovanje, a za severne 40 kg. Pčelar u praksi količinu meda ne može nikada precizno da izmeri, već samo orijentaciono. U prosečnim zimama, medna kapa na ramu sa na ... Read more »

Bolest ludog meda

I pored toga što je poznato da njegovo konzumiranje dovodi do niza negativnih posledica, ludi med se u narodnoj turskoj medicini preporučuje za lečenje čira na dvanaestopalačnom crevu. Veruje se takođe da poboljšava varenje i da deluje kao afrodizjak. Zbog ovog poslednjeg, najviše žrtava trovanja potiče iz populacije sredovečnih muškaraca

Oktobra 2007. godine sedamdesetogodišnji muškarac turskog porekla doveden je bez svesti i sa teškim oštećenjem srca u hitnu pomoć Bečke državne bolnice. Elektrokardiogram je pokazivao AV blok drugog stepena. Lekari u prvi mah nisu znali šta je uzrok teškog stanja pacijenta, da bi misterija bila razrešena narednog dana, kada su rođaci o ... Read more »

Medonosne biljke

1) Najraniju pčelinju pašu kod nas čine leska, dren, vrba iva, visibaba, kukurek i šafran, obično u toku februara ili marta, nekad i ranije.
Leska daje samo polen, visokog kvaliteta. Jedan žbun leske srednje veličine daje do 50-60g polena. Dren daje polen i nektar, kao i visibaba i kukurek. Vrba iva je najmedonosnija rana prolećna biljka i daje 50-100kg meda o hektaru i mnogo polena.
Biljaka koje čine ovu pašu, kod nas nema dovoljno za postojeći broj košnica. U ovo doba potrebe pčelinjih društava za unosom cvetnog praha su veće nego za unosom nektara, jer su zalihe praha pri kraju a meda obično ima dovoljno.

2) Biljke koje cvetaju u martu a nastavljaju cvetanje u voćnoj paši. To su jagorčevina, divlji zumbul, ljubičice, a od drveća jova, i one daju uglavnom polen. Mala mrtva kopriva, korovska biljka po njivama, daje dosta nektara i polena, kao i čestoslovica i podbel. Od drveća, javor, dren, vrba iva i žalosna vrba daju nektar i polen.< ... Read more »

Naučni rad objavljen u online časopisu "Parasites&Vectors" (Impact factor 2,05), otvorio je sasvim novo poglavlje u suzbijanju varoe.

Rad je obradio jednu sasvim novu metodu, primenjenu u suzbijanju varoe, uz korišćenje principa metode koja je svojevremeno osvojila Nobelovu nagradu. Naime, naučnici su uspeli da "nateraju" gene varoe da spreče imuni sistem varoe da ispolji prirodni sistem odbrane. To praktično znači da varoa ubija samu sebe.

Princip je veoma komplikovan i teško ga je objasniti narodnim jezikom, a oni koje zanimaju detalji, mogu pročitati ceo naučni rad OVDE, doduše na engleskom je jeziku.

Naučnici koji su uradili ovaj rad zaposleni su u Istraživačkoj agenciji za hranu i prir ... Read more »