Moja iskustva sa apiterapijom

Lečenje propolisom, pčelinjim otrovom, medom i polenom počela sam pre desetak godina. Najpre na sebi i ukućanima.

Prvo iskustvo s propolisom: suprug je nakon operacije krajnika, svake godine u proleće, u vreme oslobađanja "maca” sa topola dobijao napade kašlja i kijavice, da je bilo nepodnošljivo. Upravo je on od kolega pčelara dobio uputstvo za spravljanje propolisa u prepečenici. Tim koncentratom (20 kapi u šoljici mlake vode) ispirao je grlo više puta u toku dana. Pri tom je pio tri puta po 20 kapi rastvorenih u šoljici čaja. Njegove tegobe su nestale još prvih dana po uzimanju ove terapije i nisu se ponavljale narednih godina.

Kod gotovo svih promena u ustima, propolis ima efektnu ulogu. To je zubobolja, krvarenje desni, afte (ranice), ugriz jezika ili nepca - samo nekoliko kapi propolisa rešava problem.

Male ali vrlo neugodne opekotine u domaćinstvu (pre svega kod domaćica od vrele pare, pegle, ringle, rerne) rešavaju se nanošenjem propolisa na opečeno mesto u kontinuitetu sve dok crvenilo kože ne nestane.

Veoma mi je zahvalna poznanica kojoj sam predložila da na žulj koji je imala već trideset godina i zbog kojeg nije mogla da nosi cipele, stavlja oblog od propolisa, sve dok žulj nije nestao.

Takođe, kod pojave bradavica i sitnih promena u vidu visuljaka kože (papilomi) na vratu, na licu ili leđima, oblog od propolisa nanet svakog dana i fiksiran flasterom, učiniće da nestanu te neprijatne kožne tvorevine virusnog porekla.

Sa početka moje apiterapeutske prakse u sećanju mi je mlađa žena koja je imala ubrzanu sedimentaciju eritrocita (preko 100 u prvom satu). Sva ispitivanja na organima nisu dala pozitivne rezultate a ona je ipak strahovala da ima rak. Moje razmišljanje o padu otpornosti i klonuću čitavog organizma pod uticajem stresa i velikih fizičkih napora kojima je bila izložena, pokazalo se kao ispravno. Pila je propolis redovno, svakog dana po 30 kapi tri puta dnevno uz to je uzimala i po jednu kašiku meda i nakon dva meseca sedimentacija se stabilizovala a ona se osećala kao sasvim zdrava osoba.

Pčelinji ujed u blizini mesta koje boli (bilo da je u pitanju koleno, kuk, skočni zglob ili šaka, lakat ili rame - bilo da je u pitanju reuma, povreda ili tišteći bol) rešiće problem ako ste dovoljno vešti da uhvatite pčelu i "naterate” je da vas ubode na željeno mesto. Ubode treba ponoviti prema potrebama ili čak svake sezone preventivno. Pčelinji otrov, apitoksin, pojačava mikrocirkulaciju u blizini bolnog mesta, tako da je ishrana poboljšana a to se retko može tako uspešno učiniti drugim vrstama terapije (fizikalna, tablete, masti, čajevi, inekcije, oblozi).

Ovo su ukratko moja iskustva sa apiterapijom. Donekle su izneta na drugom kongresu pčelara Srbije, održanog prošlos septembra u Aleksincu. Zapostavljeno područje apiterapije i od strane zvanične medicine i od narodne medicine, zahteva da se njemu pokloni dužna pažnja za dobro zdravlje stanovništva naše zemlje, kao što se to čini u drugim zemljama našeg okruženja, u Bugarskoj, Rumuniji, Rusiji, Češkoj, Nemačkoj itd.

Primarijus dr Kadivka Stevanović

Bulevar Nemanjića 75/18, Niš

tel. 018/326 - 538