P C E L A 
Našu planetu nastanjuje više od 20.000 vrsta pčela, od toga samo devet pripada rodu medonosnih pčela (Apis). Osam vrsta medonosnih pčela živi u Aziji, dok je samo jedna – Apis mellifera prisutna u Evropi i Africi, mada je naknadno raširena po svim kontinentima.
U ranom periodu svog života matica izleće na sparivanje tokom kojeg se
oplodi sa većim brojem trutova (prosečno 12) i tom prilikom ona je
uskladištila spermatozoide za ostatak svog dugog života – pet godina pa
i duže. Tokom godina ona svojim jajima daje ograničeno "sledovanje"
spermatozoida i tako im omogućuje da pri prolasku kroz njene jajovode
budu oplođena. Međutim, ne bivaju sva jaja oplođena. Neoplođena jaja
razvijaju se u mužjake trutove, a oplođena u radilice, ili pod
određenim specifičnim okolnostima u matice. Tokom proleća i leta, kada
je u naponu snage, matica dnevno položi između 1000 i 2000 jaja, ili
jedno do dva u minuti. Prevedeno na ljudske termine, to bi značilo
rađati 20 beba svakog dana. Pored toga, ona izlučuje matični
mandibularni feromon koji snažno utiče na ponašanje pčela.
Sve ostale poslove u zajednici obavljaju sterilne radilice koje tokom
života prolaze kroz brojne bihevioralne stadijume. Na samom početku,
one čiste ćelije saća, uključujući i onu iz koje su se upravo izlegle,
a nakon nekoliko dana počinju da hrane larve mlečom. Desetog dana od
izvođenja aktiviraće se specijalne voštane žlezde pčela i one će početi
da izlučuju vosak koji koriste za izgradnju saća. Na sledećem
stadijumu, radilice stare dve nedelje postaju stražarice koje ispituju
sve pčele koje ulaze u košnicu i vode računa da neki uljez ne dospe u
gnezdo. Pored stražarenja, mogu obavljati i ostale "kućne poslove":
prihvatanje nektara, zatvaranje pukotina propolisom, lepezanje – kojim
se pospešuje cirkulacija vazduha u staništu i sl. Poslednji posao koji
jedna pčela tokom svog života obavlja jeste sakupljanje nektara,
polena, smole (propolis) ili vode. Tokom leta, kada rade
najintenzivnije, radilice žive između četiri i šest nedelja, dok
takozvane "zimske pčele" mogu živeti duže od šest meseci.
Osnovna funkcija mužjaka – trutova – jeste da oplode maticu. Trutovi su
izuzetno dobri i izdržljivi letači, imaju velike oči i veoma razvijeno
čulo vida. Tokom toplih prolećnih i letnjih dana okupljaju se u malim
"oblacima" na određenim lokacijama koje se nazivaju trutovske
kongregacione zone i tu "čekaju" maticu kako bi je oplodili. Zanimljivo
da se godinama, pa čak i decenijama, trutovske kongregacione zone
pojavljuju na istom mestu.
Pčelinja zajednica živi u gnezdu, najčešće šupljini drveta
ili stene, koje je ispunjeno voštanim saćem. Značaj koji gnezdo ima za
pčele daleko prevazilazi ono što obično pada na um kada se pomene ova
reč – sklonište konstruisano od materijala koji se može pronaći u
neposrednom okruženju. Ono ne samo da predstavlja životni prostor,
skladište hrane ili porodilište, već je i prva linija zaštite od
patogena, baza informacija i telefonski sistem. Leglo se nalazi u
centralnom delu saća, a u njegovoj neposrednoj blizini polen – glavni
izvor amino-kiselina za pčele. Na periferiji saća pčele skladište med –
zalihe ugljenih hidrata za zajednicu. Hrana je do te mere precizno
raspoređena da se, kao što kaže Ričard Dokins, može govoriti o
"zajedničkom stomaku" pčelinje zajednice. Polen, med, propolis i
matični mleč – svojevrstan surogat majčinog mleka, čine deo kolektivnog
odbrambenog antibakterijskog sistema zajednice. Relativno visoka
temperatura u gnezdu (35ºC) reguliše se podjednako precizno kao i
temperatura ljudskog tela (36ºC), iako pčela nije toplokrvna životinja,
a informacije se, putem feromona i plesova, u toj meri uspešno prenose
da zajednica podseća na organizam sa sopstvenim nervnim sistemom i
čulima.
|
