Do ovih zaključaka došla je entomolog Rosalind R. James, koja vodi Agenciju za proučavanje biologije polinatora u Utahu.
Ona je testirala uticaj ozona na dva insekticida (coumaphos i
tau-fluvalinate), koji se danas široko koriste u pčelarstvu za kontrolu
varoe i drugih neprijatelja pčela. Studije pokazuju da se ovi
insekticidi akumiliraju u košnicama, uključujući i saće. A pčelari to
isto saće, nakon vrcanja meda, opet vraćaju u košnice i ponovo koriste.
Tokom eksperimenta, ove insekticide je izlagala konstantnoj
relativnoj vlažnosti vazduha od 50%, na različitim temperaturama, sa
različitim koncentracijama ozona i insekticida, kumafosa i
tau-fluvalinata.
Koristeći dozu ozona od 500 delova na milion pri temperaturi od 33,9
Celzijusovih stepeni, uz delovanje tokom 10 do 15 sati, uspela je da
razgradi oba insekticida u potpunosti, ali joj je za razgradnju većih
doza tau-fluvalinata bilo potrebno 20 sati.
Takođe je proučavala sposobnost ozona da deluje na velikog voskovog
moljca u svim njegovim stadijumima, od jaja do odrasle jedinke.
Mlade larve voskovog moljca bile su ubijene nakon samo nekoliko sati
izlaganja ozonu. Ali, za jaja, koja predstavljaju najotporniji stadijum
razvoja voskovog moljca, bilo je potrebno nekoliko dana.
Ona planira da u narednim testovima utvrdi načine koji bi razgrađivali i druge pesticide koji su opasni za pčele.
Ona je utvrdila i da ozon efikasno ubija mikroorganizme
prouzrokovače mnogih bolesti pčela, kao što su krečno leglo i američka
trulež, ali je potrebna mnogo veća doza ozona i mnogo duže izlaganje.
