Čudesno delovanje matičnog mleča u pčelinjem društvu, uticaj na
razvoj, rast, dugovečnost i plodnost matice, predmet je stalnog
proučavanja njegovog sastava i osobina i mogućnosti korišćenja u
ljudskoj upotrebi. Treba reći da sastav mleča ni do danas nije do kraja
istražen. Još uvek je ostalo oko 2,5% nedefinisanih supstanci koje se
nalaze u sastavu mleča. Možda se baš u tom delu krije čudesna moć
matičnog mleča?
Svojim izuzetnim svojstvima matični mleč blagotvorno deluje i na
ljudski organizam. Najčešće se koristi kada se mešavini meda i polena na
1 kg doda 10 grama mleča.
Dobijanje matičnog mleča. Tehnika dobijanja matičnog
mleča se u principu podudara sa prvih 7 dana tehnike uzgoja matica,
odnosno matičnjaka, posmatrano od trenutka polaganja jaja. Sve metode
uzgoja matičnjaka mogu se koristiti i za dobijanje mleča. Zato pčelari
koji žele da se ozbiljnije bave dobijanjem mleča, treba dobro da prouče i
tehniku uzgoja matica.
Manju količinu matičnog mleča možemo da dobijemo obezmatičavanjem
pčelinjeg društva, izazivajući negu prisilnih matičnjaka. Takođe i iz
rojevih matičnjaka može se oduzimati mleč. Međutim, u oba slučaja
problem je što neznamo tačnu starost larvica, pa je teško odabrati pravi
trenutak za uzimanje mleča.
Za dobijanje veće količine mleča, treba primeniti tehniku
prilagođenu Dulitlovoj metodi presađivanja larvica, pri uzgoju matica.
Za dobijanje mleča nije bitan kvalitet matice od čijih jaja koristimo
larvice za presađivanje. I u ovom slučaju koristimo posebno pripremljena
i jaka odgajivačka pčelinja društva. Presađivanje larvica može da se
obavlja po već poznatim metodama, (na suvo, na mleč, pomoću aparata).
Larvice treba da su stare oko 12 sati, ali ne više od 24 sata. Jednom
snažnom odgajivačkom društvu možemo dati na negu do 60 larvica. Treba
naglasiti da društva koja neguju matičnjake, moraju obavezno da imaju u
izobilju polena, a korisno je da im u to vreme damo i polensku pogaču.
Takođe, ako je bespašni period, odgajivačka društva treba prihranjivati
tečnom hranom.
Sl. 12. Vađenje mleča
Mleč oduzimamo iz matičnjaka starih oko 3 dana. Najkvalitetniji matični mleč se dobija iz matičnjaka starosti 60-66 sati9, najviše do 72 sata, računajući od trenutka presađivanja larvica.
Pre oduzimanja mleča treba matičnjake oštrim nožem, ili skalpelom
skratiti i iz njih odstraniti larvice. Mleč se vadi u odgovarajućoj
čistoj prostoriji, pomoću vakuum pumpice ili raznih drvenih ili
plastičnih kašičica. Od 1000 matičnjaka može se dobiti do 350 grama
čistog mleča10. Za dobijanje 1 grama mleča u proseku je
potrebno 4 matičnjaka. U iste početke matičnjaka možemo ponovo presaditi
larvice i vratiti ih odgajivačkom društvu na ponovnu negu. Dobijeni
mleč poželjno je procediti kroz fino cedilo, da bi se odstranile čestice
voska, a zatim se zatvara u male flašice (najpovoljnije su od 10
grama), ili veće tegle i odmah se smešta u frižider na temperaturu +3ºC11.
Pri stavljanju mleča u bočice, treba ih češće stresati, tako da
sav vazduh iz njih izađe. Bočice mlečom punimo do vrha. Preko mleča
treba kanuti nekoliko kapi 40% alkohola, koji će pokriti celu površinu
mleča i sprečiti njegovo kvarenje. Napunjene i zatvorene bočice treba
vrhom potopiti u rastopljeni vosak.
Za duže čuvanje mleča neophodno je da bude duboko zamrznut ili liofilizovan12. Brzom liofilizacijom matični mleč se pretvara u prah i može se čuvati duže vreme bez promene.
Prilikom upotrebe matični mleč se najčešće meša sa fino ukristalisanim medom, u odnosu 5-10 grama mleča na 1 kg meda.
Pribor za vađenje mleča. Mleč iz matičnjaka može da se oduzima malim drvenim ili metalnim lopaticama kao i vakuum pumpicama.
Drvenu lopaticu možemo sami jednostavno da napravimo od
komada mekog drveta, dužine oko 80 mm, debljine oko 1 mm a širine 7,5
mm. Na jednom kraju lopatica je polukružno zaobljena, a na drugom
zašiljena u obliku čačkalice. Zašiljenim krajem uklanjamo larvicu iz
matičnjaka, a zaobljenim vadimo mleč.
Metalna lopatica je izrađena od nekorodirajućeg,
prohromskog materijala i slična je igli za presađivanje larvica, stim
što je jedan kraj spljošten i povijen, širine 7,5 mm, sa zaobljenim
vrhom, a drugi kraj je povijen i zašiljen.
Vakuum pumpica se sastoji od staklene bočice, kroz čiji
zatvarač su provučene dve krive cevčice. Na kraj jedne cevčice navučeno
je tanko gumeno crevo, na čijem drugom kraju je umetnuta kraća staklena
cev. Tu cev stavljamo u usta a drugu, slobodnu cevčicu, zaranjamo u mleč
u matičnjaku. Ustima uvlačimo vazduh, stvarajući u bočici potpritisak,
zbog čega će mleč iz matičnjaka, kroz drugu cevčicu, biti usisan u
bočicu. Kod ove naprave je važno da bude dobro zaptivanje između
zatvarača i bočice, kao i između cevčica i zatvarača.
citam na vasem sajtu o maticnom mlecu,pise da na 1 kg meda stavi se 10 gr.mleca,naravno kako da obicni kupac meda sa sigurnoscu zna da ima mleca u medu,jel ima neki ukus drugaciji ili sta?i reci te mi kolika je cena takvog meda sa mlecom?
Najsigurnije je ako imate nekog poznanika koji se bavi pcelarstvom da vam on na licu mesta pomesa sa svojim medom i tako proda.Cena mleca se krece od 30-40 za bocicu od 10grama.