U narednom
delu izlaganja daće se osvrt na rezultate dnevnog i ukupnog unosa nektara na
mom pčelinjaku u 199. godini. U zoni
aktivnog unosa oko mog pčelinjaka bilo je zasejano oko 30 katastarski jutara
(17ha) facelije, sorte "Julija". Te godine bagremova paša je kasnila
pa je došlo do malog preklapanja bagremove paše i početka cvetanja facelije. Vremenske prilike u toku cvetanja facelije
nisu bile povoljne, tako da se period cvetanja sveo svega na 18 dana, a period
aktivnog unosa na 12 dana. Usled visokih
temperatura i malih padavina, u toku juna meseca, u zoni korenovog sistema,
zemljište se postupno isušivalo, tako da su se prvi znaci nedostatka vlage u
zemljištu počeli manifestovati već 12. juna. Kiša koja je pala 08. juna (15mm)
potrošena je brzo, a karakteristični su relativno visoki unosi prvih povoljnih
dana posle kiše.
Iz tabele
koja se daje prikazani su vremenski uslovi i dnevni unos na faceliji 1991.
godine, sorta "Julija" :
Iz datog
pregleda proizilazi da je sorta "Julija" u 1991. godini dala znatno veći unos u odnsou
na "Angeliku" u prethodnim
godinama. Optimalne temperature za lučenje nektara se kreću oko 250C;
na dužinu perioda cvetanja i aktivnog unosa nektara, jedan od bitnih činioca je
i stanje vlažnosti zemljišta. Pašni period iznosio je svega 12 dana sa
prosečnim unosom po jednom pašnom danu od 2,24kg.
Iste godine na poljoprivrednom dobru
"Panonija" u Bačkoj zasejano je oko 200 ha facelije iste sorte. Na toj velikoj parceli doseljen je veliki
broj košnica i svi su bili zadovoljni rezultatima unosa. Istovremeno,
pčelinjaci koji nisu bili u prilici da koriste ovu pašu, nisu imali skoro
nikakvog unosa, naprotiv, hranili su pčele. Na mo pčelinjaku unos na bagremovoj
iznosio je 18kg na koji se nadovezao unos od facelije, od 26,9kg, tako da je
ukupan unos iznosio 44,9kg. Po košnici je prosečno izvrcano oko 30kg. Može se
pretpostaviti šta bi bilo da su vremenske prilike bile povoljnije. Sigurno je
da bi dnevni unos bio bolji, period cvetanja duži bar za 10 dana, pa ostavljam
čitaocima ovog članka da sami ocene kakve su mogućnosti facelije. Iz svega
ovoga, što sam do sada rekao o faceliji, pokušao sam da je što realnije
predstavim pčelarima i da iz svega toga izvuku zaključak šta valja činiti.
Ove godine,
prvi put pokušavamo da idemo na organizovanu setvu facelije i da troškove
proizvodnje delimo po broju košnica koje koriste ovu pašu. Moram da kažem da
postoji dosta visoka saglasnost mesnih pčelara za ovakav pristup u setvi
facelije, kao i u njenom korišćenju. Stoga preporučujem svim pčelarskim
društvima da za svoje dobro, svako u svojoj sredini pokrene ovu akciju. Sigurno
da se u početku ne mogu očekivati atraktivni rezultati, ali čak i skromni
rezultatu će, podsticati takva nastojanja da se na tome neće stati. Za ovakvu
aktivnost sigurno da ćemo dobiti podršku i šire društvene zajednice. Zato treba
krenuti odmah. Što pre krenemo – pre ćemo stići do željenog cilja.
I na kraju,
valja istaći još jednom da je facelija jedna od najperspektivnijih paša i da,
zajedno sa ostalim vršnim medonošama, nas pozivaju i nude obilje. Naravno, da
se bez aktivnog učešća svih pčelara, a naročito onih koji imaju velike
pčelinjake i koji imaju najviše razloga za to, da na planu setve i sadnje
vršnih medonoša ne žale ni vremena ni truda ni sredstava, jer će im se to
višestruko vratiti. I ZATO, DA ZAVRŠIM, SA PORUKOM: SEJMO, SADIMO I U
REZULTATIMA UŽIVAJMO, PA AKO JEDNOGA DANA U TOME I NESTANEMO, IMALI SMO ZAŠTA I
DA ŽIVIMO!
|
