Članak je bio objavljen u časopisu SPOS-a “Pčelar”, broj 03/2002 i 04/2002.

Facelija – ( Phacelia tanacetifolia )

Facelija je važan segment programa apikulture za koje se Savez pčelarskih organizacija Vojvodine zalaže već  nekoliko godina. Program gajenja pojedinih biljnih vrsta i njihovih sorata, a koje imaju visok pašni kapacitet je potreba i trenutak i budućnosti. Osnova  ovog programa je, pre svega, ekonomske prirode sa jasnim motivom i velikom šansom. Gajenjem biljnih vrsta sa visokim nektarnim vrednostima pruža nam ozbiljnu šansu da se poboljša rentabilitet pčelarenja. Za gajenje vršnih medonoša naročito veliki interes treba da imaju veliki pčelinjaci. Veliki pčelinjaci su potencijalno veliki kapital, a pitanje valorizacije potencijala leži najviše na pčelarima. Ne sme se dozvoliti da nam pčele, u najpovoljnijim danima u godini, dangube umesto da im omogućimo da rade i da donose prihode. Moramo se više okrenuti sami sebi. Ako smo već uložili trud i novac u velike pčelinjake, onda im omogućimo da proizvedu ono što mogu proizvesti, a mogu mnogo više od onoga što danas proizvode. Pitanje je samo da li smo im pružili priliku. Traganje za pašom više nije prioritet (na osovini rodi med), jer u potrazi za pašom sigurni su samo trud i troškovi . U to smo se uverili puno puta.  Činjenica da je zemljište, kao osnova za proizvodnju, na dosta niskoj ceni, a da u nekim krajevima ima čak i puno napuštene zemlje, su jak motiv u računici rentabiliteta.

U poslednjih nekoliko godina svedoci smo skoro nestanka jedne sigurne i izuzetne paše, kao što je suncokret.  Naravno, da u njega još nije izgubljena nada, ali je činjenica da se u njega još uvek samo nadamo, a ne zna se kada će se u svom starom sjaju, kao paša, ponovo vratiti. Svi se slažemo da je nestankom suncokretove paše pčelarstvo u celini, a naročito veliki pčelinjaci, zapalo u teškoće. Medjutim, pčelarima se mora ponuditi alternativa, u protivnom posledice po razvoj pčelarstva mogu biti ozbiljne. Ne sme se dozvoliti da nam se protekla godina ponovi, da nam se posle lošeg bagrema produži bespašni period, skor kroz čitav juni mesec. Poznato je da je juni mesec – mesec meda, a ne mesec prihranjivanja pčela. On obiluje dugim i toplim danima, sa puno sunca i povoljnim režimom zemljišta. To je prava prilika da se sa setvom vršnih medonoša ova okolnost iskoristi na najbolji mogući način. Tim više, što je u većini naših krajeva juni mesec sa oskudnom pašom, pa je setva odabranih medonoša pravo rešenje. 

Vreme u kome živimo je vreme profita, stoga jedino profitabilno pčelarstvo ima budućnost. Facelija, sa svojim sortama, koje su se do sada kod nas pokazale visokonektarnim, se nameće kao rešenje. Što pre to shvatimo i preduzmemo prave mere, i zajednički se organizujemo, pre ćemo osetiti blagodeti koje nam pruža korišćenje ovih medonoša.

Od svih vršnih medonoša facelija se, po nekim svojim karakteristikama, prosto nudi kao atraktivno rešenje. Ima jednostavnu i jeftinu tehnologiju proizvodnje, dug period cvetanja, cveta u vreme najveće brojnosti pčela, sa dugim danima i sa relativno stabilnim prilikama. U narednom izlaganju biće nešto više reči o tehnologiji gajenja, koja obezbedjuje najveće i najbolje rezultate.

Facelija je jednogodišnja zeljasta biljka, koja u normalnim uslovima dostiže visinu od 70-80cm. Poreklom je iz Severne Amerike, gde je prvobitno zapažena kao korovska biljka, pa je zbog toga neki smatraju i korovom. Zbog velike zelene mase, najpre je gajena za zelenišno djubrenje. Obzirom na osobine i mogućnost facelije, za nju se zainteresovala i nauka, tako da je danas u svetu stvoren veći broj sorata pozitivnih osobina. Iz tih razloga, sve se više gaji kao usev, pa bi se moglo reći da je ona danas kulturna biljka. Kada procveta, parcele pod facelijom su uočljive po karakterističnoj plavičasto-modroj boji. Cvetovi su joj zbirni i nalaze se u cvastima od 15 do 20, pa i više cvetića. Sa cvetanjem, cvasti se izdužuju i uvijaju prema drški cvasti. Cela biljka je maljava što ukazuje na njenu otpornost prema suši. Medjutim. Ne podnosi visoke temperature preko 30⁰C, jer uzrokuju značajno smanjenje lučenja nektara, ubrzano precvetavanje a time i skraćenje perioda cvetanja i pašnog perioda.

Izuzetna je medonoša. U literaturi postoje različiti podaci o nektarnosti facelije. Oni se kreću od 150 pa do 1.000 kg/ha. Verovatno da ove razlike proističu iz različitih uslova gajenja, a i sorata koje se gaje. Moje lično iskustvo govori u prilog tome da se sorte koje se kod nas gaje u mnogome razlikuju. Najveću nektarnost kod nas je pokazala sorta “Julija”. U godinama kada se gajila sorta “Angelika” dnevni unosi nikada nisu prelazili 1,5kg. U 1991.godini prvi put je na velikim površinama u Vojvodini sejana “Julija”, kada su zabeleženi dnevni unosi od 4 i više kilograma. Te godine nektarni period iznosio je svega 12 dana, sa ukupnim unosom 27kg.

Facelija je najpre iz Amerike preneta u zapadnu Evropu, radi popravke plodnosti siromašnog zemljišta, zaoravanjem zelene biljne mase. Tamo je bila sejana, pčelari su je brzo zapazili kao dobru medonošu, pa je i to bio jedan od razloga njenog širenja u Evropi.  Poljoprivreda severozapadne Evrope je poznata po tome što korenasto-krtolaste biljke u strukturi setve zauzimaju dosta velike površine. Ogledima je utvrdjeno da na onim površinama gde je sejana, za zelenišno djubrivo, značajno su smanjene zemljišne štetočine korenasto-krtolastog bilja -  nematode.  Iz ovih razloga joj se pripisuje i svojstvo biočistača – ekobiljaka.

Facelija se može iskoristiti i za ishranu stoke, ali je svežu stoka nerado jede, pa se, uglavnom, korisit za spravljanje silaže. U semenu ima i eteričnih ulja, pa bi jedan od mogućih pravaca selekcije mogao biti i njegovo povećanje u biljci i semenu. Sigurno da bi to bio dodatni motiv za proširenje setvenih površina pod ovom biljkom.

Pitanje povećanja zasejanih površina pod facelijom, sa ciljem povećanja plodnosti zemljišta, korišćenjem facelije za zelenišno djubrivo, ima i realnu potrebu. Ovo naročito važi za naša velika imanja. Kao posledica neracionalnog gazdovanja i njegovog raubovanja skoro sve analize plodnosti zemljišta koje su radjene poslednjih godina, ukazuju na zabrinjavajuće smanjenje humusa u zemljištu. Slabo razvijeno stočarstvo na imanjima, na relativno malim površinama, se (ne?[1]) obezbedjuje vraćanje organskih materija na oranice putem djubrenja stajnjakom. Organski ostaci posle žetve useva, najčešće se spaljuju, što je nerazumno i zakonom zabranjeno. Ove pomenute okolnosti prouzrokovale su smanjenje humusa u zemljištu, kao osnove njegove plodnosti. Obzirom na visoke prinose facelije u zelenoj masi, setvom ove biljke moguće je značajnije pojačati bilans organskih materija u oranicama. Ovo je posebno interesantno za one površine na našim imanjima i u sistemima za navodnjavanje, na kojima je moguća postrna setva. Prinosi zelene mase kreću se od 30 do 40 tona po hektaru.

Proizvodnja facelije radi dobijanja semena, koje je nekad bilo naš izvozni artikal, skidanjem embarga ponovo dobija na aktuelnosti. Proizvodnja i izvoz semena bi stimulativno delovali, najviše na organizacije pčelara, da sami po našim naseljenim mestima idu na zasejavanje većih površina pod facelijom. Iako je osnovni motiv pčelara visoka nektarna vrednost facelije a u zavisnosti od zasejanih površina i količina meda, proizvodnjom semena i njegovim izvozom moguće je lako pokriti sve troškove proizvodnje, a realno je očekivati da posle podmirenja troškova, ostane neki dinar i preko toga.