by Nenad Ilic
KAKO "HRANITI" PCELE
Posto se u velikom delu Srbije jednostavno namece moranje prihrane pcela evo nekoliko stvari koje treba znati oko toga:
Cist prirodni pčelinji med, posebno od ranije paše, najbolja
je hrana za pčele, ne samo zato što se šećer u njemu nalazi u
najpogodnijem obliku za ishranu pčela već i zato što u njemu ima još
preko 70 raznovrsnih sastojaka, veoma korisnih za pčelinji organizam.
Naročito je pogodno to što u medu uvek ima polenovih zmaca, koji mnogim
sastojcima, a u prvom redu belančcvinama i vitaminima, blagotvorno
deluju u ishrani pčela. Zato se med kao pčelinja hrana, praktično, ne
može zameniti, te u košnici naročito pred zazimljavanje treba uvek da
ima bar 50 odsto čistog prirodnog meda, najbolje od rane pčelinje paše.
kad god je to mogućno, hranu treba dodavati uveče pošto prestane izletanje pčela;
-
prilikom prihranjivanja strogo voditi računa da se hrana ne prosipa po
pčelinjaku, a naročito sa spoljne strane košnica, jer bi to moglo
izazvati grabež. Ako se dodaje tečna hrana, treba imati u vidu da je
opasnost od grabeži mnogo veća, pri istom stepenu opreznosti, ako je
tečna hrana kuvana;
- kad god se pčelinja društva prihrunjuju iz
nužde, odnosno kad im treba obezbediti veće količine meda u košnici,
treba nastojati da se u jednom obroku da što veća količina tečne hrane,
odnosno onoliko koliko svako društvo može tokom noći da preuzme i
razmesti u košnici. To, praktično, znači da za prihranjivanje iz nužde
treba redovno davati tečnu hranu, jer je pčele brže uzimaju, razmeštaju
i preprađuju, a to omogućuje da prihranjivanje traje kraće, što ima
mnoge prednosti. Samo u izuzetnim slučajevima prihranjivanja iz nužde
daje se čvrsta hrana;
- prilikom prihranjivanja iz nužde koristi
se sirup jače koncentracije, najbolje u srazmeri dva dela šećera u
kristalu i jedan deo vode;
- za nadražajno prihranjivanje koristi
se sirup ređe koncentracije, najčešće tri dela šećera u kristalu i dva
dela vode, a u određenim slučajevima može i 1 : 1. Za nadražajno
prihranjivanje svako veče treba dodavati oko 200 do 300 grama sirupa.
Kada ne postoje uslovi da se hrana dodaje svake večeri, može se
dodavati svake druge ili svake treće večeri, ali veća količina hrane,
oko 500 grama sirupa;
- za nadražajno prihranjivanje može se
uspešno koristiti i čvrsta hrana: šećerne pogače i šećerno medno testo.
Uostalom, čvrsta hrana dobija sve veću afirmaciju u prihranjivanju
pčela. Nadražajno prihranjivanje vrši se sve dotle dok u prirodi ne
bude toliko paše da dnevni unos bude najmanje 200 do 300 grama po
košnici;
- kad se obavlja prihranjivanje čvrstom hranom, ili
tečnom hranom jače koncentracije, na pčelinjaku redovno treba da ima u
pojilicama dovoljno zdrave, čiste, pijaće vode, jer pčele u takvim
uslovima troše veće količine vode radi razređivanja hrane.
-
kad se pčele prihranjuju većim količinama šećera u bilo kojem obliku,
radi obezbeđenja rezervne hrane za prezimljavanje, najbolje je to
uraditi pre nego što se izvedu mlade pčele radilice koje će prezimiti.
Kad ove mlade pčele prerađuju veće količine šećera, one se iznuravaju i
tako gube vitalnost - životnu snagu, što se naročito štetno odražava u
proleće kad počne da se razvija leglo u većem obimu. Zato ovo
prihranjivanje treba obaviti ranije, tako da šećer prerade starije
pčele radilice, koje i tako neće dočekati zimu, jer im to životni vek
ne dozvoljava;
- jesenje nadražajno prihranjivanje radi izvođenja
mladih pčela radiljca koje će prezimiti, može se obaviti i kasnije, pa
će šećer delimično preraditi starije pčele radilice koje će do zime
uginuti, a delimično mlade pčele radilice koje će prezimiti. To im neće
ništa smetati, jer su to male količine šećera.
Stimulisanje
izvođenja mladih pčela radilica koje će prezimiti treba završiti
najkasnije do polovine oktobra, kako bi se posle izvođenja celokupnog
legla pčele mogle uspesno tretirati protiv varoe;
- pčelinja
društva uvek trebaju da imaju u dovoljnim količinama rezervne hrane -
meda i polena. Društva sa dovoljnim količinama rezervne hrane mnogo se
brže i skladnije razvijaju, ostvaruju znatno veće prinose meda i
ostalih pčelinjih proizvoda, otpomija su od bolesti i štetočina itd.
Normalne količine rezervne hrane pred zazimljavanje iznose od 16 do 25
kilograma meda, što zavisi od jačine društva, dužine zimskog perioda u
mestu gde se košnice nalaze, jačine zime itd. Prilikom izimljavanja
treba da bude najmanje 7 do 10 kilograma meda. Kad ne postoje rezerve
tih količina meda, treba obavljati prihranjivanje iz nužde sve dok se
ne obezbede minimalne količine;
- pred početak proizvodnje i
lagerovanja meda, koji će se upotrebiti za ljudsku ishranu, obavezno
treba prekinuti prihranjivanje šećerom u bilo kojem obliku i obimu.
- pčelinja hrana koja je prilikom pripreme zagorela, ne sme se davati pčelinjim društvima, jer je takva hrana otrovna za pčele;
-
ako se za ishranu pčela koristi med u bilo kakvom obliku, onda to treba
da bude med isključivo iz sopstvene proizvodnje. Med nabavljen sa
strane ne sme se upotrebljavati za ishranu pčela, jer mogu da se
prenesu razne bolesti;
- ukiseljen med se, takođe, ne sme upotrebiti za ishranu pčela, jer veoma škodi pčelama;
-
zimi se pčelinja društva, po pravilu, ne prihranjuju. Treba im krajem
leta uvek obezbediti dovoljne količine hrane za prezimIjavanje,
pretprolećni i rani prolećni razvoj.
- kad god je to mogućno, šećer
pre upotrebe za prihranjivanje treba invertovati (pretvoriti saharozu u
fruktozu i glukozu voćni i grožđani šećer);
- pčelinja društva troše
velike količine polena, pa kad se vrši kontrola potreba pčelinje hrane
u košnici, treba gledati i polen, a ne samo med. Tokom godine treba
obezbediti potrebne količine polena za rezervu, jer nikakva dopuna ne
može zameniti polen.
|
