streptomicin

Više puta pisali smo o štetnosti primene antibiotika kod pčela, kao i o nepostojanju ikakvog stručnog opravdanja za njihovu primenu. Primena vodi u sigurnu pojavu antibiotika u medu, a savremene analize otkrivaju i najmanje prisustvo antibiotika. Međutim, pojedini pčelari se povremeno nađu u nedoumici, jer im se u medu otkriju antibiotici, doduše isključivo u malim dozama (koje su takođe zabranjene), a antibiotike nisu koristili. Kako je to moguće?

Stefan Bogdanov 2006. godine u tekstu objavljenom u časopisu Apidologie, navodi mogućnost pojave streptomicina u medu nakon prskanja cvetova voća ovim antibiotikom. To se najčešće čini da bi se suzbila bakterija Erwinia amylovora, koja izaziva veoma opasno oboljenje jabučastog voća zvano bakteriozna plamenjača. Namenska istraživanja u Nemačkoj utvrdila su da 21% meda sa voća sadrži (broj uzoraka bio je 183) ostatke streptomicina (D. Brasse, 2001: Stellungnahme der BBA zum

Streptomycin-Problem. Teil 2: Bewertung der Rückstandswerte im Honig, Allg. Dtsch. Imkerztg. 35, 24–25), a iste podatke navodi i Robert Chlebo sa Slovačkog univerziteta poljoprivrede u Nitri (jun 2006).

Istraživanje koje je obavio Brasse, vršeno je u voćnjacima sa kruškama, koje se, pored jabuka i dunja, najčešće tretiraju antibiotikom streptomicinom. Koncentracije nađenog streptomicina su uslovno niske, ispod 20 mikrograma u kilogramu meda, ali i to je veoma mnogo, jer inostrani kupci meda ne žele da kupe med koji sadrži antibiotike u koncentracijama većim od 3 mikrograma na kilogram. U navedenom naučnom radu obrađen je med iz voćnjaka koji su tretirani preparatima Fructocin i Plantomycin čija je aktivna materija bila upravo streptomicin.

Ta praksa upotrebe streptomicina napuštena je vrlo brzo u Evropi, kako zbog toga što se streptomicin počeo da pojavljuje u medu, tako i zbog brzog stvaranja otpornosti bakterije Erwinia amylovora na streptomicin, te je njegova upotreba zabranjena (upravo je pojava streptomicina u medu bila jedini razlog za suspenziju eksperimentalnog tretiranja voćnjaka streptomicinom u Belgiji i Nemačkoj, navodi još 2003. godine Heidrun Halbwirth sa Instituta bioloških nauka iz Beča), a počele su da se traže alternative kojih danas itekako ima na tržištu. Jedan od njih je preparat Blossom Protect firme Bio Protect iz Nemačke, a poznat je i Blossom Bless na Novom Zelandu, koji se pod imenom PomaVita proizvodi i prodaje i u Italiji. Ovaj drugi preparat zapravo sadrži bakteriju Pantoea agglomerans (staro ime: Erwinia herbicola), koja se prskanjem nanosi na cvetove i postiže čak nešto bolje rezultate od streptomicina (P. A. G. Elmer, 2005), a nema opasnosti po zagađenje meda. Čak je razvijen i način nanošenja ovih bakterija na cvetove bez prskanja, već to "uslužno" čine pčele koje oprašuju voće (J. L. Vanneste, 1999).

Da tretman voćnjaka u cvetanju visokim dozama antibiotika podiže rizik od njihove pojave u medu potvrđuju i drugi autori (Ewald Usleber, 1996; Werner Heering, 1998, Corina-Aurelia Zugravu, 2008). Veoma lep tekst na tu temu nedavno je napisao u časopisu eFOOD i naučnik-istraživač Terry McGrath iz Velike Britanije (Belfast).

Zanimljivo je da se, u uslovima bez kiše, dovoljna doza streptomicina koja sprečava razvoj bakteriozne plamenjače, zadržava na cvetovima oko 4 dana (J. L. Vanneste, 1996; V. O. Stockwell, 2008), a u manjim koncentracijama i nekoliko dana više od toga, te pčele imaju sasvim dovoljno vremena da unesu u košnicu maksimalne količine streptomicina, onoliko koliko im dozvole vremenski uslovi.

SPOS je redovno obaveštavao pčelare o svakoj pojavi antibiotika u medu. Najnoviji slučaj se dogodio kod analize meda od uljane repice. Uljana repica se ne tretira streptomicinom, ali se tretira jabučasto voće, i moguće je da je to razlog pojave ovog antibiotika kod onih pčelara u čijem medu ga je bilo u manjim količinama, od zaostalih količina meda sa voća. Međutim, kod jednog od pčelara nađena je količina streptomicina od neverovatnih 3.656 mikrograma na kilogram (više od 180 puta od maksimalno moguće količine koja može zaostati od voća, shodno navedenim istraživanjima), što može da ukazuje jedino na upotrebu antibiotika u pčelarenju.

Još jednom apelujemo na pčelare da se okanu ove prakse, jer ona ne nudi perspektivu izvoza, već tugu i nesreću za sve nas. Na sreću, pčelari koji koriste antibiotike sve su ređi, ali i oni koji su preostali, moraju na njih definitivno da zaborave. Antibiotici su zli neprijatelji pčelara.

Vincent Michaud (2005) kaže da će pčelari upropastiti tržište meda ako ne shvate ozbiljnost situacije po pitanju antibiotika. Jer, čak 22% svetske proizvodnje meda je zagađeno antibioticima i zbog toga se uklanjaju sa tržišta.