Medonosne biljke - 18 May 2011 - Z l a t n a d o l i n a
Thursday, 23.10.2014, 15:04
Welcome Guest | RSS

                                          

Main » 2011 » May » 18 » Medonosne biljke
05:53
Medonosne biljke
Medonosne biljke

1) Najraniju pčelinju pašu kod nas čine leska, dren, vrba iva, visibaba, kukurek i šafran, obično u toku februara ili marta, nekad i ranije.
Leska daje samo polen, visokog kvaliteta. Jedan žbun leske srednje veličine daje do 50-60g polena. Dren daje polen i nektar, kao i visibaba i kukurek. Vrba iva je najmedonosnija rana prolećna biljka i daje 50-100kg meda o hektaru i mnogo polena.
Biljaka koje čine ovu pašu, kod nas nema dovoljno za postojeći broj košnica. U ovo doba potrebe pčelinjih društava za unosom cvetnog praha su veće nego za unosom nektara, jer su zalihe praha pri kraju a meda obično ima dovoljno.

2) Biljke koje cvetaju u martu a nastavljaju cvetanje u voćnoj paši. To su jagorčevina, divlji zumbul, ljubičice, a od drveća jova, i one daju uglavnom polen. Mala mrtva kopriva, korovska biljka po njivama, daje dosta nektara i polena, kao i čestoslovica i podbel. Od drveća, javor, dren, vrba iva i žalosna vrba daju nektar i polen.
Ni ovih biljaka na našem području nema dovoljno.

3) Biljke koje čine voćnu pašu i druge koje cvetaju u vreme voćne paše.
Najranije cvetaju kajsije, obično krajem marta, pa dženerike. Daju do 40 kg/ha meda i puno polena.
Trešnje cvetaju nešto kasnije i vrlo su medonosne, a takođe i breskve i višnje. Sve šljive nisu podjednako medonosne i privlačne za pčele ali ih u našem kraju ima mnogo. Jabuka je vrlo medonosna i dobro zastupljena.
Voćke u proseku daju 20-40 kg/ha meda i oko 5-10 kg/ha polena. Od najvećeg značaja za pčele su dženerika, trešnja, šljiva i jabuka.
Od drveća i žbunja u to vreme cvetaju trnjine, divlji kesten, razno ukrasno šiblje, topole i breze. Najmedonosnije su vrbe, koje daju do 100 kg/ha meda i puno cvetnog praha. Ponegde se gaji perko (kupusna uljana repica), koji odlično medi i daje mnogo nektara i polena (do 100 kg/ha).
Biljaka iz ove grupe u celini ima dovoljno za podsticajnu pašu. Radi što boljeg razvoja društava dobro bi bilo da ih je još više, pogotovu onih najranijih - kajsije i dženerike.

4) Biljke koje cvetaju između voćne i bagremove paše.
To su dunja, mušmula, divlji kesten, glog, crni i beli jasen, breza, hrast, orah, dud. Klen i uopšte javori su vrlo medonosni i daju preko 200 kg/ha meda ali ih nema mnogo. Od zeljastih biljaka odlično mede mrtva kopriva i livadska žalfija. Počinju da cvetaju i divlje ruže, deteline, gavez, ljutić.
Biljke iz ove grupe u našem kraju su nedovoljno rasprostranjene pa često nastaje skoro pravi bespašni period.

5) Bagremova paša
Bagrema kod nas ima skoro svuda. Daje od 300 do 1000 kg/ha meda, zavsno od uzrasta i uslova medenja. Zbog velike rasprostranjenosti i odličnog medenja, predstavlja glavnu pčelinju pašu koja retko podbacuje.
Površine pod bagremom zadovoljavaju potrebe pčelinjih društava a omogućavaju i dosta meda za vrcanje.
U to vreme počinju da cvetaju i bela detelina i pitoma malina.

6) Biljke koje cvetaju posle bagremove paše
Tu spadaju bela detelina, smilja i druge deteline, seruša, majčina dušica, crni slez, a od žbunja bagremac, kupina, divlja ruža, razno ukrasno šiblje. Divlje kupine daju 25-40 kg/ha meda a pitome do 200 kg/ha. Od drveća, cveta gledičija, zatim lipa, kiselo drvo.
Sve te zeljaste i drvenaste biljke su vrlo medonosne ali ih nema na većim površinama, osim na nekim užim lokalitetima, gde mogu da daju i med za vrcanje. Zajedno sa biljkama koje cvetaju kasnije, one čine livadsku pašu.

7) Biljke letnje paše koje cvetaju krajem juna, u julu, sve do avgusta.
Najznačajnije su kokotac, palamida, razni drugi korovi, majčina dušica, vranilova trava, beli bosiljak, deteline. Od gajenih biljaka medonosne su tikve, lubenice, krastavci, suncokret, a kukuruz daje samo polenov prah.
Od drveća cveta samo ono u parkovima - katalpa, kelrajterija, sofora i evodija.
Biljaka ove paše nema dovoljno, osim pojedinih godina na nekim lokalitetima kada daju livadsku pašu. U slučaju suše, u to doba obično vlada bespašni period.

Cool Biljke jesenje paše (avgust, septembar, oktobar)
Od zeljastih biljaka cvetaju deteline, nana, vodopija, beli bosiljak (vrlo malo ga ima), razno baštensko cveće, posebno astra i zlatnica. Od žbunja cveta ukrasno šiblje, posebno je medonosan biserak ali je vrlo retko zastupljen.
Bilje koje čine ovu pašu su malo rasprostranjene. Za pčele je u to doba najznačajnija polenska paša zbog pripreme za prezimljavanje.

9) Biljke koje daju medljiku
Od tih biljaka, kod nas je najviše hrasta koji može dati 300-400 kg/ha medljike, a mnogo manje je bora, koji po literaturi daje do 500 kg/ha ali koji u našim krajevima praktično nikada ne medi. Medljiku povremeno daje i drugo drveće, pa i voćke, ali su te količine skoro zanemarljive. Jela i smreka nema u površinama pod šumama kod nas, ali se češće opaža pojava medljike na izdvojenim stablima početkom leta. Pogodni uslovi da bi se javila medljika su da jesen bude topla, zima blaga (da biljne vaši uspešno prezime), zatim da proleće i početak leta budu kišoviti a leto da bude sa visokim temperaturama i bez padavina.

by
Aleksic Dragan



http://spos.info/forum/index.php?topic=13148.0
Category: korisni saveti | Views: 3044 | Added by: zoi-sandzak | Rating: 0.0/0
Total comments: 0
Name *:
Email:
Code *:
Site menu
Section categories
kosnice [2]
vrste kosnica i tehnike pcelarenja
korisni saveti [65]
medonosno bilje [5]
sandzacki pcelari [0]
inovacije u pcelarstvu [3]

     
Calendar
«  May 2011  »
SuMoTuWeThFrSa
1234567
891011121314
15161718192021
22232425262728
293031
Statistics

Total online: 0
Guests: 0
Users: 0