Facelija – ( Phacelia tanacetifolia ) 2 - 10 September 2009 - Z l a t n a d o l i n a
Tuesday, 02.09.2014, 06:12
Welcome Guest | RSS

                                          

Main » 2009 » September » 10 » Facelija – ( Phacelia tanacetifolia ) 2
11:44
Facelija – ( Phacelia tanacetifolia ) 2

Tehnologija proizvodnje

Facelija ne postavlja posebne zahteve u odnosu na tip zemljišta, jer uspeva skoro na svim tipovima plodnog zemljišta. Sa uspehom se može gajiti u svim krajevima naše zemlje. Za uspešno gajenje važno je na vreme duboko uzorati zemljište, blagovremeno izvršiti predsetvenu pripremu zemljišta i isitniti ga, da bi se seme moglo uložitina željenu dubinu. Uputno je predsetvenu pripremu izvršiti još u toku jeseni, tako da je moguće setvu obaviti prvog pogodnog dana u februaru, kada se sa sejalicom može ući na parcelu. U predsetvenoj pripremi poželjno je uneti 300-400 kg/ha mineralnih djubriva. Prema plodoredu nije osetljiva, pa je moguće gajiti kao monokulturu. Za sada nema potrebe da se štiti od štetočina i biljnih bolesti, jer ih nema. Uzgaja se u relativno gustom sklopu, a veoma se uspešno bori sa korovima, na taj način što po brzini porasta nadmašuje sve korove, osim gorušice. Posle žetve ostavlja dosta čisto zemljište. Ako se koristi samo za  zelenišno djubrenje i pčelinju pašu, ostavlja rano napušteno zemljište.  U tom slučaju ove površine se mogu koristiti za proizvodnju zelene stočne hrane, a može se ponovo zasejati facelija, koja, kao što je rečeno, dospeva u kasno leto. U zapadnoj Evropi se mnogo koristi kao predusev za šećernu repu, obzirom da je naučno dokazano da suzbija nematode.

Osnovnu obradu zemljišta treba obaviti čim se skine prethodni usev, na dubini od 25-30 cm. Ako se seje kao postrni usev, onda se oranje izvodi na dubinu oko 15 cm, s tim da se istog dana izvrši zatvaranje brazde i, po mogućnosti, kompletna predsetvena priprema zemljišta, da ne bi došlo do nepotrebnog gubljenja vlage.

Setva facelije se obavlja žitnim sejalicama, u gustom sklopu, na rastojanju od 12,5 do 25 cm, a može i na 37,5 cm, što praktično znači da jednu ili dve lule na žitnoj sejalici treba zatvoriti. Količina semena zavisi od vremena setve i cilja proizvodnje. U ranoj prolećnoj setvi unosi se od 6-8 kg/Ha, a u postrnoj za 50% više. Seme facelije je sitno i ne treba ga sejati na dubini većoj od 2 cm. Obzirom da se radi o maloj količini semena, treba ga prethodno izmešati sa istom količinom pšeničnog griza, koji ima istu specifičnu težinu kao i seme facelije, čime se postiže ravnomerno ulaganje semena po čitavoj površini. Ranije se preporučivao pesak za mešanje, ali zbog veće specifične težine nije pogodan. Posle završene setve zemljište je poželjno, sa branom, poravnati. Ako se seje u leto obavezno je i valjanje. Može se sejati i u smeši sa drugim usevima, u kom slučaju se količina semena smanjuje za 50%.

Sorte :

U dosadašnjoj praksi njačešće smo se sretali sa sortom "Angelika", a samo 1991. sa sortom "Julija" . Iz ličnog iskustva prednost dajem "Juliji", jer se pokazala znatno medonosnijom od "Angelike" . U godinama kada se sejala "Angelika" dnevni unosi retko su prelazili jedan kilogram. Uvodjenjem sorte "Julija" dnevni unosi su prelazili 3, pa i 4 kg. Iste godine, zbog nepovoljnih vremenskih prilika, pašni period je iznosio svega 12 dana, sa ukupnim unosom 27kg. Prosečan dnevni unos u pašnom periodu iznosio je 2,24 kg. Pored pomenutih sorti, na manjim površinama sejana je i jedna ruska sorta, pod imenom "Rjazanskaja". Pri Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu stvorena je jedna domaća sorta, pod imenom "NS Facelija" . Seme gore navedenih sorata može se nabaviti uvozom iz Holandije u "Agrosemenu" Subotica i u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu.

U zavisnosti od vremena setve i sortnih osobina, dužina vegetacionog perioda kreće se od 120-140 dana. Ako se seje za zelenišno djubrivo, vegetacija se nasilno prekida (pri kraju cvetanja), tako da se dužina vegetacionog perioda smanjuje do 80-90 dana.

Korišćenje facelije

Ukoliko se seje za ishranu stoke, kosi se u fazi pred samo cvetanje i te površine nisu interesantne za pčele. Period korišćenja zelene mase za ishranu stoke traje svega 7 do 8 dana, jer joj hranljiva vrednost brzo opada i što je starija stoka je nerado jede. Za spravljanje silaže, zelenišno djubrivo i ispašu pčela kosi se pred kraj cvetanja. Ako se koristi za zelenišno djubrivo, sa tarupima se sitni i zaorava po pravilu istog dana. Za pčelinju pašu interesantan je samo period cvetanja, koji, u zavisnosti od vremenskih prilika, i gustine setve, traje 25-40 dana. Kao i kod većine poljoprivrednih kultura i ova biljna vrsta ima najveću potrošnju vode u fazi cvetanja. Ovo dolazi stoga što se u tom periodu odvijaju najintenzivniji fiziološki procesi, pa je snabdevenost zemljišta dovoljnim količinama vlage od značaja za dužinu perioda cvetanja i intenzivnost lučenja nektara. Vreme cvetanja kod prve setve obično dolazi u drugoj polovini maja i proteže se skoro kroz čitav juni mesec. Poželjno je da u tom periodu padnu dve do tri dobre kiše. Iz prošlogodišnjeg iskustva (u 2001. godini) rana setva je pokazala sve svoje prednosti. Setvu treba obaviti prvih povoljnih dana u februaru, a količina semena, u odnosu na dosadašnje preporuke, smanjiti za 30%. Pri ranijoj i redjoj setvi dobijamo snažnije biljke, sa visokim procentom bočnog granja, sa pet i šest bočnoh grana. Redjom setvom dobijaju se snažnije biljke koje imaju jači korenov system, tako da se oscilacije u u stanju vlažnosti zemljišta lakše podnose, što je od bitnog značaja i za dužinu perioda cvetanja i nektarnog perioda. Medjutim, treba bez rezerve računati sa činjenicom da je kod nas juni mesec jedan od najkišovitijih meseci, pa je realno očekivati povoljne uslove za uspevanje facelije.

Nektarnost facelije je veoma visoka i spada u red najatraktivnijih medonoša iz programa apikultura.  U literaturi se mogu naći podaci o nektarnosti čije se vrednosti kreću od 100 pa do 1.000 kg. Takvi su podaci, verovatno proistekli iz sortnih osobina i različitog prilaza gajenju facelije. Pri doslednoj primeni api-tehnologije, proizvodnja i prinosi su sigurni i visoki, tako da postoji objektivna motivisanost za setvu facelija kao pčelarske kulture. Veliki pčelinjaci kojih je kod nas sve više, imaju puno razloga, a oni su, pre svega, ekonomske prirode, da idu u proizvodnju nektara i na taj način poboljšaju ekonomičnost pčelarenja. Glavni nektarni period u toku godine su juni i juli mesec. U junu mesecu facelija pretežno cveta i tada joj je najveća nektarnost. Ne iskoristiti priliku koju nam pruža ova biljna vrsta, je neoprostivo, jer je to, kao što je rečeno, mesec meda a pašne prilike u zemlji uglavnom oskudne. To je vreme u kome se u pripremi pčelinjih društava za letnju pašu najčešće primenjuju prihranjivanje, umesto da stvorimo uslove da se angažujemo na vrcanju meda.

Postrna setva nija tako atraktivna kao rana, proletnja setva. Cvetanje dolazi u letnjim, suvim, mesecima, usev je slabije bujnosti i sposobnost lučenja nektara manja. Medjutim, u tom periodu, koji po svojoj prirodi manje obećava, dobro će doći i smanjeni dnevni unosi koji će pozitivno uticati na razvoj duštava, obezbedjenje kvalitetne zimnice i sa velikim zalihama polena.

Žetva

Ako se facelija seje za dobijanje semena, žetvu treba otpočeti kada je seme zrelo u srednjim cvastima. U toj fazi dobro je usev oprskati sredstvom koje će prekinuti vegetaciju i omogućiti brzo sušenje zelene mase, posle čega odmah obaviti žetvu, seme se nalazi u malim čauricama, koje pucaju kad seme prezri i pri najmanjem se vetru osipaju. Zato je blagovremena žetva uslov veće proizvodnje semena. Prskanje useva pred žetvu obavlja se "Reglonom" i "Gramoksonom" , u količini 3 litra po hektaru. Osipanje semena je normalna pojava, a blagovremenom žetvom se svodi na što manju meru. Žetva se obavlja žitnim kombajnima preuredjenim za žetvu useva sa sitnim semenom (lucerka, korijander, seme povrća i drugo…). Na kombajnu se regulišu jačina vetra i broj obrtaja bubnja, koji se svodi na 800-1.000 obrtaja u minutu. U toku žetve uputno je kontrolisati masu koja se odvaja i izbacuje kao slama. Ako pri kontroli te mase ima semena, smanjuje se jačina vetra, čak i po cenu da ovršeno seme bude nešto prljavije. Ovršeno seme treba razastrti u tankom sloju, lopatati ga par dana, dok se potpuno ne osuši. Osušena masa ima po pravilu dosta biljnih ostataka, pa se mora podvrći čišćenju na selektoru. Prečišćeno seme može se uvećati, a može se čuvati u rinfuznom stanju, do setve. Prinosi semena se kreću 200 do 600 kg/ha.


Category: medonosno bilje | Views: 2891 | Added by: zoi-sandzak | Rating: 0.0/0
Total comments: 0
Name *:
Email:
Code *:
Site menu
Section categories
kosnice [2]
vrste kosnica i tehnike pcelarenja
korisni saveti [65]
medonosno bilje [5]
sandzacki pcelari [0]
inovacije u pcelarstvu [3]

     
Calendar
«  September 2009  »
SuMoTuWeThFrSa
  12345
6789101112
13141516171819
20212223242526
27282930
Statistics

Total online: 0
Guests: 0
Users: 0